Trbušni ili orijentalni ples? Ili … ?

Šta sadrži ime? Ruža bi davala
slatki miris, pa ma kako je mi zvali.

Viljem Šekspir: Romeo i Julija

Ovako Šekspirova Julija ubeđuje Romea da su njihova (porodična) imena puka konvencija, koja ih ne određuje kao osobe. Međutim, ta imena imaju itekako realan sadržaj: dve moćne porodice koje se nalaze u smrtnoj zavadi, što je zaljubljeni par na kraju i platio životom.

Zato su stari Rimljani bili u pravu kad su govorili Nomen est omen, tj. ime je znak, beleg. Nije drugačije ni sa ovim plesom. Julija je naravno u pravu u toliko što dok plešete ili kada uživate gledajući ples, potpuno je nebitno kako zovete to što radite ili gledate. Međutim, naziv sadrži određeni pogled na ples, predubeđenje ili predrasudu, što neprimetno utiče i na plesanje i na gledanje.

Postoje brojni nazivi za ovaj ples i shodno tome prilična zbrka oko „ispravnog“, „pravog“, prihvatljivog imena. Dodatnu teškoću predstavlja činjenica da različiti ljudi daju različita značenja istom izrazu. Samim tim nije uvek jasno šta je zapravo „ovaj ples“ niti da li je to samo jedan ples. Zapadnjaci manje-više sve plesove koji imaju za osnovu kontrolu i pokrete mišića trupa zovu „trbušni ples“, dok Arapi taj isti izraz uglavnom shvataju kao neki Zapadnjački naziv za raks šarki (i eventualno nekoliko drugih tradicionalnijih plesova).

Inače, izraz „trbušni ples“ potiče iz druge polovine 19. veka, iz francuskog jezika: danse du ventre. Ples koji su Francuzi videli u svojim severnoafričkim kolonijama toliko je bio različit od onog na šta su navikli, da su jedino sa čuđenjem primetili da se „stomak samostalno pokreće“. Ali ovaj naziv je postao svetski popularan u engleskoj formi belly dance. Jedan od promotera na Svetskoj izložbi u Čikagu 1893, Sol Blum, doveo je grupu muzičara i igračica iz Magreba, ali posetioci nisu bili naročito zainteresovani za taj egzotični folklor. Da ne bi ostao na gubitku, Blum je odlučio da izazove skandal i tako privuče publiku. Preveo je francuski naziv upotrebivši reč „belly“ (trbuh) koja se u tadašnjoj Americi viktorijanskih nazora smatrala krajnje nepristojnom. Naziv se pokazao popularnijim od samog plesa, tako da je u narednih pola veka, od vašarskih atrakcija do Holivuda, sve i svašta prolazilo kao „belly dance“.

U međuvremenu se možda pitate, šta je taj „raks šarki“ (رقص شرقي).  Reč je o scenskom, umetničkom i revijalnom plesu, koji se izvodi npr. u restoranima, noćnim klubovima, u TV emisijama revijalnog tipa i sl. Razvio se na Levantu i u Egiptu između dva svetska rata i postao veoma popularan zahvaljujući egipatskoj filmskoj industriji koja je sredinom dvadesetog veka imala zavidnu produkciju u kojoj skoro ni jedan film nije mogao da prođe bez plesa.

Ako je tako, koji ples su Francuzi videli kad su izmislili naziv „trbušni ples“ i šta je izvodila trupa koju je Blum najmio? Radi se o nekoliko tradicionalnih igara koje sve imaju svoje sličnosti i razlike, i svoje specifične nazive, na primer: „raks gavazi“ („ples osvajača“; jer su igračice „zaposedale srca ljudi“), „raks naili“ („ples žena iz plemena Nail“; one su se u Alžiru tradicionalno bavile zabavljačkim zanatom), „raks avalim“ („ples učenjakinja“; jer su znale da pevaju veliki broj pesama, da sviraju instrumente i pričaju dosetke) itd.

Bukvalno značenje izraza „raks šarki“ je „ples Istoka“, što može da navede na pogrešan zaključak da je ovaj ples stigao u arapske zemlje sa istoka. Međutim, on je nastao od lokalnih tradicionalnih igara, ali obučenih u „zapadno“ ruho (revijalni kostimi, baletski elementi). Naziv „istočni“ trebalo je da ga razlikuje od „zapadnih igara“ (npr. valcer, rumba itd.) koje su bile popularne revijalne tačke u to vreme.

Orjantal (oryantal) je turski pandan šarkiju, ali sa svojim specifičnostima. Dakle, izraz „orijentalni ples“ je prevod ovih naziva.

Međutim, u Evropi sve više se upotrebljava šire, kao sinonim za „trbušni ples“, ali kao elegantniji naziv, koji ne nosi žig skandala i nepristojnosti. Međutim, ni izraz „orijentalni ples“ nije lišen kontroverzi. Uzrok toga je nejasnost izraza „orijentalni“. Gde se nalazi taj „Orijent“? Na „bliskom istoku“ ili negde malo dalje? Šta je sa Indijom? Sa Kinom? Ili je možda u pravu Edvard Said kada kaže da je Orijent mitsko mesto, u stvarnoj geografiji nepostojeće, koje ljudi konstruišu i ispunjavaju sadržajem prema svojim interesima?

Trbušni ples je na Zapadu dugo bio takav „mitski ples“, koji se mogao konstruisati i rekonstruisati prema potrebi. Iako je izraz „orijentalni ples“ stigao sa pokličom da je to prevod izvornog naziva, često izgleda da je samo reč „trbuh“ zamenjena rečju „orijent“ a da je (izmišljena) suština ostala ista.

Što se tiče naše sredine, „nepristojnost“ vezana za izraz „trbušni ples“ ne potiče iz nekih ranijih vremena i zastarelog morala – već je veoma živa i opipljiva i ponovo se utvrđuje u mišljenju publike svaki put kad se pojavi neka igračica kojoj fali komad garderobe (a još kad to neko uslika …), kada se „interakcija sa publikom“ svede na provokativno i nepristojno ponašanje ili kad neka „estradna zvezda“ odluči da izigrava „trbušnu plesačicu“ tako što će neartikulisano da đipa na sceni u šljokičavom bikiniju. Zato je moje mišljenje da je, pored svih kontroverzi, „orijentalni ples“ bolji naziv – ali samo na našem jeziku.

Šta je vaše mišljenje? Koji naziv vam se više dopada? Koji naziv ili nazive vi koristite za ovaj ples? Zašto se odlučili baš za taj naziv? Ako i vi plešete, da li vam je bitno kako se zove ples kojim se bavite?


Komentari

Trbušni ili orijentalni ples? Ili … ? — 2 komentara

  1. Dobar dan,

    Interesantna tematika. Bavim se Orijentalnim plesom vec deset godina. Osam godina dajem casove, radionice, predavanja i nastupe.

    U pocetku je kod mene postojala ogromna dilema u vezi imena.Danas koristim obadva imena paralelno. Kao umetnik osecam se bolje sa imenom Orijentalni ples. Kada dajem casove koristim cesce ime trbusni ples, ime koje je mnogo poznatije medju narodom nego Orijentalni ples.

    Ali htele bi na nesto drugo da ukazem. Danasnji svetsko poznati Orijentalni ples je kreativno dete tri kontinenta, Azije, Afrike i Evrope.

    Azije kao svoje pradomovine. Tu pre svega mislim na Indiju kao kolevku mnogih plesova. U Aziji je takodje bio prisutan ritualni ples, odissi, bharata natayam, ali i plesovi kao sto su katahak i kalbelia kod Roma u Rajastanu.

    Afrike sa svojim pokretima iz centralnog dela dela. Tu mislim na kukove, bokove i karlicu.

    I Evrope zbog svog komercijalnog pristupu plesu.

    Tako da je ime raqs al sharki, ples sa istoka sasvim na svom mestu ne samo sa naglaskom razlike zapada od istoka nego upravo zato sto se Orijentalni ples jednim velikim delom razvio na Istoku (zemlje oko Indije i sama Indija).

    Zatim su Romi prilikom svojih raseljavanja iz Indije mnogo doprineli razvitku Orijentalnog plesa. Oni su svoje nasledje izmesali sa tradicijama kultura koje su usput sretali.Tu mislim na zemlje kao sto su Perzija, Sirija, Irak itd. Na taj nacin su doprineli sirenju Orijentalnog plesa u svojim novim domovinama zavisno od toga gde su se naselili. To je jedan od razloga zasto u Rumunskoj i Bugarskoj pa i muzici zemalja bivse Jugoslavije cujemo odjeke Romske kulture koja od davnina ima korene u staroj kulturi Indije.

    Knjiga Serpent of the Nile razjasnuje moju tvrdnju.

    Srdacno vam je preporucujem.

    Mnogo pozdrava od Thalisse

    • Draga Thalissa, hvala Vam na iscrpnom odgovoru i što ste podsetili na značajnu ulogu Roma u razvitku plesa. Serpent of the Nile je svakako na mom spisku za čitanje. Veliki pozdrav od Enise

Ostavite odgovor